АНТИЧКА ЗБИРКА МУЗЕЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ II

In: Arhiva

Дана   29. јануара  (уторак)   2019. године   у   13   сати   у   Музеју  Козаре   у  Приједору, отворена   је гостујућа  изложба  „ Античка   збирка   Музеја  РС II“. Аутор   изложбе  je  Милка Ђукић,  музејски  савјетник   из   Музеја   Републике    Српске.

Ријеч  је  о изложби  тематског  карактера,  којом  се   јавности   представља културно-историјско  насљеђе из периода римске владевине на простору   Босне  и Херецеговине. Изложбом су обухваћени археoлoшки споменици  римске  провенијенције, откривени на простору    Босне  и Херцеговине, остаци римских путева, камена пластика, керамичке посуде, фрагменти од керамике и стакла.

Већина  ових   предмета   пронађена  је  приликом  археолошких    истраживања  на  Кастелу, Ханишту, на  Грича-Пауши  у  Рамићима,  у   Главицама  код  Гламоча, и  у  Јабланици  код  Дубице  као  случајни   налаз.  Овај  број  предмета  говори  о  значају  Кастела  у  античком  периоду  и омогућује  да  се закључи  да  је  живот  на  њему  трајао  од  I  до  IV  вијека, а присуство  обиља  керамичких  и стаклених   предмета  би се могло објаснити и близином  продукционог  центра  какав   би   могао бити Siscia. Стакло је пронађено фрагментарно  приликом  археолошких  истраживања на Кастелу и Ханишту и производило  у локалним   стакларским  радионицама  од   I-IV  вијека. Фрагментовани  керамички  предмети  потичу  са  Кастела,  Ханишта и Грича-Пауша  из  Рамића  са  подручја  Бања Луке.   Керамика   у  цјелини  припада   локалној  и  провонцијској   производњи   од I  до   IV вијека. У   античкој   збирци  Музеја  РС  налазе  се  примјерци   рељефа  и  камене  пластике: миљоказ, фрагмент саркофага, поклопац урне, фрагмент дјечијег саркофага, скулптура надгробних лавова, фрагменти   стеле  и  аре.  Представљене  би  биле  касноантичке   стеле  као тип  сепулкралних  споменика  откривени  приликом  систематских   археолошких    истраживања   у  Главицама  код   Гламоча.

Вриједност  далматинске  путне  мреже значајна  је  и  касније, у сљедећим вијековима, током   ратова   за   Дакију   и   Мезију,   а   посебно   за  одбрану лимеса   на  Дунаву. Стога  је  и   разумљиво   да  је  у  III   и   IV  вијеку   сачуван велики   број  миљоказа, који  свједоче  о   појачаном    интересу  царства  за   путеве у   Далмацији   и    шире.

На овај начин  презентују  се  широј  јавности   резултати   истраживачког  рада и стручне   обраде   археолошког   материјала   античких   локалитета   са   подручја   Босне   и   Херцеговине.

Гостовање   ове  изложбе   у    Приједору    резултат   је   договора   о   сарадњи    између   Музеја   Козаре   у   Приједору    и    Музеја   Републике    Српске, који   подразумијева   размијену   изложби    и   рад   на   заједничким    пројектима    у   будућности.