Археологија :: Збирка

Формирање археолошка збирке Музеја Козаре почело је негдје почетком шездесетих година прошлог вијека, односно првим заштитним и систематским ископавањима на подручју општине. Случајни налазилокалног становништва села Чараково и градине Зецови били су први археолошки експонати. Обиље археолошког материјала пружило је могућност првих ископавања античких и средњовјековних објеката које је 1953. године обавила др Ирма Чремошник. Сљедећих 1954. и 1956. године обављена су пробна и систематска истраживања преисторијских слојева градине под руководством др Алојза Бенца, а дио археолошког материјала остао је у Музеју Козаре.

Значајније истраживање, овај пут раносредњовјековне некрополе у Раковчанима код Приједора обавила је Нада Милетић у периоду од 1960-64. али је најзначајнији архолошки материјал однешен у Земаљски музеј у Сарајево. Слична судбина се десила и с археолошким материјалом са средњевјековне некрополе у Гомјеници код Приједора коју је исти аутор истраживала 1963. године, и истраживања Здравка Марића у Балтин Барама 1961. године. Случајни налази с подручја Љубије и Бришева гдје је вршено ископавање жељезне руде 1953. и 1957. године , попунили су античку збирку Музеја са 11 римских надгробних споменика и жртвеника, међу којима се издвајају споменици посвећени Террае Матри и панонском божанству Седату.
Дио преисторијске архелошке збирке попуњен је истаживањем двије некрополе спаљених покојника са локалитета Дера и Бабићи које је истраживао археолог Музеја Миленко Радивојац.
Због недостатка простора пресељењем у данашњу зграду Музеја археолошка изложба је похрањена у депо Музеја сем камених споменика који красе двориште поменуте јавне установе.

Збирка :: Фото преглед

АрхеологијаМузеј Козаре Приједор
AkтуелноМузеј Козаре Приједор
  • РИМСКИ ВОТИВНИ СПОМЕНИЦИ ИЗ ЉУБИЈСКОГ РУДАРСКОГ ДИСТРИКТА

    РИМСКИ ВОТИВНИ СПОМЕНИЦИ ИЗ ЉУБИЈСКОГ РУДАРСКОГ ДИСТРИКТА     Рударство је у периоду римске управе, на простору данашње Босне и Херцеговине, било једна од најважнијих грана привреде.  У сјеверозападној Босни је вршена експлоатација жељезне руде, нарочито у III вијеку, за вријеме династије Севера и њихових насљедника, иако, први докази о њиховој активности потичу још из

    30/06/2020
  • НАША УМЈЕТНОСТ

    НАША УМЈЕТНОСТ   Чини ми се да је потребно нагласити душу умјетника коју су показале, углавном жене, из нашег народа.   Када се гледа неки ручни рад урађен као дио на одјећи најчешће се одушевимо и задовољимо уопштеним утиском који на нас остави тај дио одјеће, ријетко ко се загледа у све елементе који дају

    30/06/2020
  • Јеврејско гробље на Уријама

     Јеврејско гробље на Уријама   У Приједору је до Другог свјетског рата живјело 57 Јевреја са женама и дјецом.[1] Они у граду нису имали синагогу, нити јеврејску општину, већ зграду подешену за вршење вјерских обреда. По статуту припадали су сусједној јеврејској општини Бањалуке. Никада „Јевреји у овоме граду нису били заступљени у великом броју јер

    30/06/2020