Умјетничка збирка

Аутори 20 вијекаУмјетничка збирка

Приједор се почетком XX вијека уписује у историју савременог ликовног стваралаштва тадашње Босне и Херцеговине. На првој ликовној изложби 1907. године учешће узимају три школована сликара од којих су два Перо Поповић и Тодор Швракић из Приједора. Свој опус потврдили су непосредно иза тога излажући у Приједору 1910. године на изложби која се званично сматра другом ликовном изложбом у историји Босанско – херцеговачког сликарства.

Довољно је набројати имена неколико значајних аутора потеклих са ових простора: Швракић, Поповић, Четић, академик Сретен Стојановић, Митриновић, Крагуљ, Миљуш, којима уз раме стоји још петнаестак академских сликара, десетак ликовних педагога и неколико наивних сликара, па да се добије потврда значаја овог културног центра у ликовном стваралаштву.
Од почетка 60-тих година прошлога вијека почиње да се формира ликовна збирка Музеја Козаре управо дјелима првих приједорских сликара Поповића, Швракића и Четића, као и вајара Сретена Стојановића. Жена, Устанак, Слобода, Портрет др Младена Стојановића, и Аутопортрет су прва дјела вајара Сретена Стојановића откупљена за збирку Музеја, која ће се скоро педесет година касније претворити у посебан легат у склопу Спомен куће породице Стојановић.

До краја 80-тих година збирка се полако попуњава ликовним дјелима углавном приједорских сликара као што су: Драгутин Митриновић, Милан Васиљевић, Радован Крагуљ, Љубомир Стахов, Бранко Миљуш, Предраг Марјановић, Слободан Гарић. 1992. године поводом изложбе српског сликара Милића Станковића од Мачве, Музеј добија на поклон од аутора шест ликовних дјела. У организацији Народног Музеја – Београд, Одбора за националну солидарност са Републиком Српском и Умјетничког братства Манастира Крка, 1996. године поклоњена су Музеју Козаре 42 умјетничка дјела у склопу изложбе под називом Милошта из њедара. У овом опусу од 42 имена српске умјетности, Музеј први пут у толиком броју добија дјела аутора који нису са овог подручја. Ива Деспић, Мира и Сава Сандић, Милан Маринковић-Циле, Михајло Ракита, Сава Стојков,Милош Шобајић, Здравко Мирчета, међу осталима представљају збирку слика, графика и скулптура формирану у легат Народног Музеја из Београда.

Аутори 21 вијекаУмјетничка збирка

Прва деценија XXI вијека обиљежена је значајним повећањем умјетничке збирке Музеја Козаре.

Средином 2000-те године. сликар Бранко Миљуш у склопу своје изложбе, поклања Музеју 50 својих радова. На тај начин оснива се легат Бранка Миљуша, који ће наредних година бити допуњен са још 60 дјела како самог аутора тако и његових колега сликара Данице Масниковић, Ненада Зељића, Стојана Ћелића, Миле Грозданића, Миће Поповића, Драгана Рогића ,Мирјане Михач и других.

Оснивање новог легата повезано је са и меном сликара Здравка Мандића, који поводом своје изложбе у Приједору 2006. године поклања Музеју 20 својих акварела.
Од значајних ликовних манифестација Музеј Козаре у сарадњи са Општином Приједор је организатор ликовне колоније Сретен Стојановић, која се одржава од 2005. године на Мраковици. Захваљујући овом догађају који прераста у традицију, ликовна збирка је обогаћена за још 70 радова учесника ове колоније као што су: Бранко Миљуш, Радослав Гашић ,Љубомир Стахов, Радован Крагуљ, Миле Грозданић, Душан Ђокић и многи други.

Оно чиме се Музеј Козаре данас највише поноси јесте Спомен кућа породице Стојановић, која је из темеља рестаурирана и отворена 2007. године. Том приликом отворена је стална поставка ликовних и вајарских дјела академика Сретена Стојановића, која је захваљујући породици Стојановића богатија за160 примјерака акварела, цртежа , скица, рељефа, скулптура и биста.