Шпанска грозница у Приједору 1918. године.

Први свјетски рат ближио се крају када је једна друга катастрофа, шпанска грозница отпочела да хара свијетом од јесени 1918. до прољећа 1920. године. Када су се војници упутили кућама, носећи са собом вирус у крајеве до којих можда прије тога није стигао, усљедила је посљедња трећа фаза пандемије. Оно што се зна, јесте да та болест није избила у Шпанији, а названа је по тој земљи због чињенице да се у тој земљи слободно извјештавало о загонетној болести („Чудан облик болести, епидемијског карактера, појавио се у Мадриду“), док је у земљама које су водиле рат она била потискивана под контролом цензуре. Тако је постао познат као „шпански“ по поријеклу јединих гласова о појави епидемије. Број жртава тешко је поуздано констатовати, јер та заразна болест и није била дијагностификована, а регистар умрлих није најпомније вођен. Данас се ипак зна да је од шпанске грознице умрло више људи него на ратиштима Првог свјетског рата. Из Архива Музеја Козаре презентоваћемо неколико докумената који ће нас вратити стотину година уназад, научити нечем новом из прошлости нашег града те давне 1918. и подсјетити да прошлост и садашњост понекад могу имати велике сличности.

Ведрана Адамовић, виши кустос