16. МАЈ 1942. – ДАН СЛОБОДЕ

У тренутку преласка Приједора у партизанске руке, 16. маја 1942. године, усташко-домобранску посаду Приједор чиниле су јединице 11, 2. и 10. пјешадијске пуковније, те 8. артиљеријског склопа. Заповједник посаде Приједор био је пуковник Марио Злобец, заповједник сјевероисточног одсјека био је Иво Љубимир („заповједник 2 бојне 11. пјешачке пуковније“), а заповједник југозападног одсјека био је сатник Јосип Кропар  („заповједник 2 бојне 2. пјешачке пуковније“). Поред посаде Приједор, наоружано становништво у Приједору“ је било: “Усташка припремна бојна са 16 пушака, чланови Културбунда са око 15 пушака, одликовани ратници око 18 пушака, 26 усташа са пушкама и двије стојопушке и милиционери из Доње Пухарске са око 20 пушака или укупно 95 пушака и двије стројопушке“. Напад на град Приједор извршио се у облику два клина (јединице са јасно прецизираним задацима с циљем неопаженог упада у град) чији би врхови доспјели што прије у центар града, а главнина клина вршила ликвидацију периферних стража, са три продора и демонстративним фронталним нападом са стране гдје се противник најјаче утврдио. Позадина на десној обали Сане је сва ослобођена, док позадина лијеве обале у непријатељским рукама (комплекси наоружаних муслиманских села). Стражарска мјеста осигурана су рововима, а нека и жицом. Приједор је одржавао дневну везу са Љубијом (три сатније) и са муслиманским селима чији је предњи појас Чараково – Хамбарине – Матаруге (200 пушака), иначе је више мјесеци блокиран. Јачина непријатељског гарнизона је 1.200 домобрана, легионара и 40 усташа. Непријатељ је смјештен у зградама: Гимназији (Команда), Основној школи „Умљеновића“, Хотелу „Балкан“, жељезничкој станици, Гламочаниновој кући и авлији (топови), усташе у Хрватском дому. Има још 13 жандарма у жандармеријској касарни, гдје су и бацачи. Дан послије, заузета је и Љубија. Партизанске снаге остале су у Приједору непуних мјесец дана до 10. јуна 1942, када отпочиње велика непријатељска офанзива на Козару.

 

У ослобођеном граду осјетило се олакшање, али закратко. Ускоро је услиједио најтежи период за народ под Козаром. За ових 25 дана слободе, десило се неколико битних догађаја. У том периоду формирани су: Команда мјеста, са командантом Милом Рајлићем на челу;  Градски НОО као колективни орган који је редовно одржавао сједнице, а пресједник је био, такође, Васо Рајлић; Народни суд – Мира Цикота, Миле Рајлић, Ајша Маличевић, Душан Пеле Гламочанин и Драго Маџар. Записничари: Дрена Чавић, Боро Илић. По неким изворима као чланови се спомињу Јосип Маџар Шоша и Стефан Митровић; Срески комитет СКОЈ- а  у саставу: Бране Прокопић, Мирјана Каус, Слободан Стојнић, Зијад Миџић, Славко Личанин; 21. маја – Прва крајишка НОП ударна бригада у Ламовитој. На дан формирања у строју је имала 1.186 бораца од чега је 664 било са Козаре, из Другог крајишког одреда, распоређених у четири батаљона и једну пратећу јединицу са Ивицом Марушићем Ратком, командантом и Вељом Стојнићем, политичким комесаром; Срески комитет КПЈ за Приједор крајем маја; Треба споменути и сљедеће: 23. маја – Авијатичари, Руди Чајевец, Милутин Јазбец и Фрањо Клуз пребјегли су из Бања Луке у Приједор и прикључили партизанима са два авиона „Потез“ и „Брега“, одакле су извршили и свој први борбени задатак 4. јуна 1942. у два правца: Орахова и Бања Лука; 25. маја. – Друга окружна конференција СКОЈ-а за подручје Козаре у згради новоформираног „Дома културе“ односно Хотела „Балкан“ уз присуство 200 делегата. Пресједавао је Владимир Немет Брацо; 26. маја – одржана је Конференција представника свих општинских НОО са подручја Козаре и дијела Подгрмеча; 31. маја – Одржан је велики збор у граду на коме је било близу 10.000  Козарчана; Издају се „Крајишке партизанске новине“, њихов први број након окончања борби, 16. маја, организују културно – забавни програми; У Љубији активирана је војно – техничка радионица којом је руководио Миле Љубичић, команда мјеста и НОО.

Ведрана Адамовић, виши кустос